CDM mehanizam (Clean Development Mechanism – mehanizam čistog razvoja) je ključna komponenta Kjoto protokola. Konvencijom Ujedinjenih Nacija u oblast klimatskih promena (UNFCCC - United Nations Framework Convention on Climate Change), Kjoto protokol je pravno obavezujući globalni sporazum u borbi protiv klimatskih promena, kroz smanjenje emisije gasova koji doprinose efektu staklene bašte (GHG – Greenhouse gases.) Kjoto protokol sledi osnovni princip UNFCCCa, „zajedničkih, ali različitih odgovornosti“, koji priznaje da teret odgovornosti treba najviše da optereti zemlje koje istorijski emituju najveće količine gasova koji stvaraju efekat staklene bašte. Tako da protokol direktno nalaže industrijski razvijenim zemljama (potpisnicama Aneksa 1, Kjoto protokola) da postignu kvantifikovane redukcije emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bašte. Manje razvijene zemlje (koje nisu potpisnice Aneksa 1 Kjoto protokola) najmanji emiteri, nemaju obavezujuće ciljeve za smanjenje emisije.
Osnovna svrha CDM mehanizma je da pomogne zemljama u razvoju (koje nisu potpisnice Aneksa 1), da postignu održivi razvoj, a pri tom pomognu industrijalizovanim zemljama (potpisnicama Aneksa 1) u ostvarenju obaveza za redukcijama emisija.
Zamišljena je jednostavna šema: privatne kompanije pronalaze projekte u zemljama u razvoju kojima se redukuje emisija gasova efekta staklene bašte. Oni pri tome moraju ispuniti kriterijume održivog razvoja i zahtev „dodatnosti“, što znači da redukcija emisije mora biti „dodatna“ u odnosu na stanje bez projekta. Nakon verifikacije, CDM telo te projekte ocenjuje CERovima (CER- Certified Emission Reduction – sertifikovanom redukcijom emisije), pri čemu je jedan CER ekvivalentan emisiji jedne tone ugljendioksida – CO2. CER se zatim prodaje razvijenim zemljama, koje ga koriste za ispunjavanje dela redukcionih obaveza prema Kjoto protokolu. CERovi se takođe zovu i „izjednačavajući“ krediti, jer predstavljaju „izjednačavanje“ emisije razvijenih zemalja u odnosu na zemlje u razvoju.
CDM mehanizam zapravo omogućava zemljama da nastave sa emisijom gasova efekta staklene bašte, sve dok plaćaju redukcije koje su načinjene na drugim mestima. Opravdanje za ovo zasniva se na pretpostavci da bi rešenja za implementaciju industrijalizovanih zemalja bila mnogo skuplja nego u zemlajma u razvoju, a pored toga, zemlje u razvoju će ostvariti koristi od implementacije „čistijih“ i energetski efikasnijih tehnologija.
U svetu je kvalifikovano više od 1000 CDM projekata za karbon kredite. Najveći deo ovih aktivnosti su usmereni u energetskom sektoru, sektoru upravljanja otpadom i srodnih tehnologija koje uključuju obradu deponijskog gasa, tehnologije spaljivanja i cementare. Indija i Kina su najveći kandidati u realizaciji projekata, za zajedničkim učešćem u više od 50% aktuelnih projekata. Kako je više od 3000 projekata trenutno u procesu registracije, CDM očekuje da generiše skoro 3 milijarde CERova do 2012, kada se završava prvi period dogovorenih obaveza prema Kjoto protokolu.
Trgovina CERovima trenutno je procenjena na približno 10 milijardi dolara godišnje. Ovo je pokrenulo gigantsko globalno trgovinsko tržište, koje ostvaruje ogromne profite za finansijske kompanije, konsultantske kuće, brokere i druge tržišne učesnike.
Kjoto protokol (Protokol) je stupio na snagu za Republiku Srbiju 17. januara 2008. godine. S obzirom na ne-Aneks I status, Republici Srbiji ratifikacijom Protokola nisu uvedene nove obaveze, odnosno obaveze kvantifikovanog smanjenja emisija GHG u prvom obavezujućem periodu 2008-2012. godine.
Nakon stupanja na snagu Protokola, u skladu sa nacionalnim interesima i na dobrovoljnoj osnovi, Mehanizam čistog razvoja Kjoto protokola (CDM) je postao dostupan.
Osnovni kriterijumi učestvovanja u CDM projektima su:
ESCO svojim klijentima u potpunosti može da pruži podršku u realizaciji CDM projekata, koje uključuje pripremu sve prateće dokumentacije, verifikaciju i validaciju procesa sprovođenja CDM mehanizma, pronalaženje tržišta i konsalting usluge u trgovini CERom.
